04.11.2019
Sigurno ne postoji žena koju barem jednom u životu nije mučila vaginalna infekcija. Sam pojam vaginalna infekcija predstavlja čitav niz različitih infekcija vagine i okolnih struktura. Nažalost, zbog pogrešne samodijagnoze i neadekvatnog lečenja, ona često ostaje neizlečena uz ponovnu pojavu bolesti.
Vaginalna flora je naziv za mikrofloru u vagini žene koju čini pedesetak vrsta mikroorganizama, tzv. dobrih bakterija, pretežno iz roda Lactobacila koji luče mlečnu kiselinu i hidrogen i tako sprečavaju rast patogenih mikroorganizama i preterani rast gljivica. Prirodni pH vagine je od 3,8 do 4,2.
Različiti uzroci mogu dovesti do disbalansa vaginalne mikroflore i do pojave vaginalnih infekcija, a neki od njih su:
Simptomi vaginalnih infekcija generalno uključuju obilniji sekret promenjene boje (žućkasti, zelenkasti ili sirasti), neugodan miris, svrab, peckanje i nelagodu u vagini, peckanje u toku mokrenja, bol i grčeve u donjem delu stomaka, kao i bol prilikom polnog odnosa.
Prema uzročniku najčešće vaginalne infekcije delimo na:
Simptomi vaginalnih infekcija ponekad mogu biti slični, ali lečenje zavisi od uzročnika. Problem nastaje, jer se u isto vjeme mogu pojaviti i gljivična i bakterijska infekcija, a simptomi kod bakterijske mogu čak i potpuno izostati.
Obe infekcije odlikuju se izmenjenim sekretom, ali je izgled drugačiji. Kod gljivične se javlja prepoznatljivi gusti, beli, sirasti sekret blagog mirisa, dok je za bakterijsku karakterističan uglavnom redak i vodnjikav sekret, belo-sivkaste boje karakterističnog mirisa na ribu.
Za razliku od bakterijske infekcije gljivična izaziva intenzivni svrab i iritaciju, a koža vulve je ružičasta ili crvena.
Razlika je i u pH vagine koji je kod bakterijske infekcije alkalni, a kod gljivične ostaje nepromenjen.
Gljivične infekcije najčešće su uzrokovane gljivicom Candidom albicans, koja je inače uobičajeni stanovnik vagine i ne uzrokuje tegobe ako je prisutna u manjem broju, odnosno ako vagina ima uravnoteženu floru s preovladavajućim dobrim bakterijama i normalnim, kiselim pH.
Svrab vulve je dominantni simptom uz koji se pojavljuju peckanje, osetljivost, iritacija, a može se pojaviti i bol prilikom mokrenja ili polnog odnosa. Vagina i vulva su otečene i crvene, a mogu se pojaviti ranice i napukline. Često je prisutan karakterističan beličast, sirast sekret bez mirisa.
Dijagnoza vaginalne gljivične infekcije postavlja se na osnovu ginekološkog pregleda, određivanja pH vagine i mikroskopske potvrde uzročnika. Izbor leka i trajanje terapije zavisi od toga da li je gljivična vaginalna infekcija jednostavna ili komplikovana. Komplikovane vaginalne gljivične infekcije su one kod kojih se pojavljuju izraženiji simptomi (obilato crvenilo, otoci i svrab koji može dovesti do razvoja čireva ili pucanja), koje su prouzrokovane drugim tipom Candide (osim albicans), koje se javljaju uz nekontrolisani dijabetes ili u toku trudnoće.
Terapija uključuje:
Bakterijska vaginoza je upala vagine koja se karakteriše narušenom vaginalnom florom, odnosno porastom koncentracije loših bakterija. Nema jednog, jasno određenog uzročnika, ali je to najčešće Gardnerella vaginalis.
Ne smatra se klasičnom polno prenosivom bolešću, ali je primećeno da, iako se pojavljuje i kod devojaka koje još nisu stupile u polne odnose, najčešće napada polno aktivne žene, posebno one koje imaju više polnih partnera ili pak novog partnera.
Neretko žene s bakterijskom vaginozom uopšte nemaju izražene simptome pa i ne znaju da imaju upalu, te je zbog tog razloga vrlo važno redovno odlaziti na ginekološke preglede.
U slučaju pojave određenih simptoma to su u prvom redu beličasto-sivkasti vodenasti homogeni sekret koji neprijatno miriše na ribu, koji je posebno izražen nakon polnog odnosa i menstruacije. Ponekad se pojavljuje nadraženost vagine i svrab.
Nelečene bakterijske vaginoze mogu prouzrokovati neplodnost ili dovesti do vanmaternične trudnoće, a kod trudnica do prevremenog porođaja. Leče se oralnim antibioticima i lokalnim preparatima (vaginaletama i kremama) isključivo na recept po preporuci lekara ginekologa uz primenu laktobacila oralno i/ili vaginalno.
Kada govorimo o polno prenosivim bolestima kao što su hlamidija, gonoreja, ureaplazma i mikoplazma, treba napomenuti da se uvek leče oba partnera, a kod bakterijske vaginoze najčešće nije potrebno lečiti muškog partnera.
Za vreme lečenja treba se uzdržavati od polnih odnosa ili koristiti kondom, a nakon terapije preporučuje se obavljanje mikrobioloških nalaza jer samo obavljena terapija nije garancija izečenja.
S obzirom na to da se kod određenog broja žena vaginalne infekcije vrlo često vraćaju, važno je delovati preventivno.
U apotekama se u slobodnoj prodaji nalazi veliki broj preparata za vaginalnu primenu koji služe kao pomoć u terapiji vaginalnih infekcija, kao nastavak terapije prepisane na lekarski recept ili preventivna terapija.
Neki od sastojaka u takvim vaginalnim preparatima su:
Vrlo važnu ulogu u sprečavanju vaginalnih infekcija ima održavanje blago kiselog pH vagine za šta je bitan pravilan odabir sredstva za higijenu. Pranje spoljašnjeg dela polnog organa preporučuje se preparatima kiselog pH koji ne sadrže mirise i konzervanse, a ispiranje vagine treba potpuno izbegavati.
Za održavanje ženskog zdravlja treba voditi brigu o zdravom načinu života, što podrazumeva zdravu ishranu sa što više prirodnih, a što manje industrijskih, prerađenih namirnica, brigu o odgovornom polnom ponašanju, odlazak na redovne ginekološke preglede i osluškivanje svog tela.