Gripa i prehlada nisu isto iako ih ljudi često poistovjećuju, a najčešći su razlog posjeta ljekarni. Koje su glavne razlike?

 

Simptomi i znakovi	Gripa	Prehlada
Nastup (početak bolesti)	vrlo naglo	postupno
Temperatura	visoka	normalna ili umereno povišena
Glavobolja	redovito	retko
Bolovi u mišićima	često	retko
Umor i iscrpljenost	jače istaknuti	ne
Kašalj	suv, vrlo neugodan	odsutan ili blag
Začepljenost nosa	ponekad	redovito
Kijanje	ponekad	uobičajeno
Komplikacije	često	vrlo retko
Izostanak s posla i iz škole	često	retko

 

 

Obična prehlada

Obična prehlada je glavni razlog za odlazak kod lekara. Prehlada je infekcija gornjeg dela organa za disanje, koja je uzrokovana virusima i izrazito je zarazna. Prehlada najčešće protiče blago, traje oko tri dana, a može potrajati i do desetak dana. Možemo reći da je prehlada zapravo rinitis s različito izraženom upalom grla. Najčešći uzročnici prehlade su rinovirusi i coronavirusi. Bolest se manifestuje bez povišene temperature i opštih simptoma. Lečenje se vrši simptomatski. U najvećem broju slučajeva (75%) infekcije gornjih disajnih puteva su virusnog porekla i imaju tendenciju spontanog prolaženja nakon otprilike nedelju dana. Ipak, uprkos toj činjenici, te infekcije su najčešći povod za prepisivanje antibiotika u lekarskoj praksi, uzrok su njihove neracionalne primene i razvoja rezistentnosti na njih. 

Poznato je više od 200 virusa koji izazivaju simptome prehlade. Najčešći su: rinovirusi, coronavirusi, adenovirusi, coxsackievirusi, echovirusi, orthomyxovirusi (uključujući viruse influenza A and B), paramyxovirusi, respiratorni sincicijski virus i enterovirusi. Prehlade se 

najčešće pojavljuju ujesen i u zimu, odnosno početkom školske godine i s pojavom promenjivog vremena. 

Najčešće oboljevaju deca, posebno ako su u kontaktu s drugom decom u školi ili vrtićima. Deca imaju prehladu oko šest do deset puta godišnje. U porodicama sa školskom decom broj prehlada po detetu može biti čak i 12 godišnje. Odrasle osobe imaju prehladu oko dva do četiri puta godišnje iako se to veoma razlikuje od osobe do osobe.

Simptomi prehlade počinju 1 do 2 dana nakon izlaganja virusu prehlade. Simptomi prehlade su:

• kijanje, bol u grlu i kašalj, suzenje očiju
• vodeni iscedak (curenje) iz nosa
• začepljenost nosa i otežano disanje kroz nos
• glavobolja, poremećaj mirisa
• povišena temperatura do najviše 38°C

Simptomi prehlade mogu trajati od 2 do 14 dana. Ako se simptomi pojavljuju često ili traju mnogo duže od dve nedelje, pre mogu biti posledica alergije nego prehlade. Često se zamene simptomi alergija i prehlade, jer su slični (kod alergija nema povišene temperature). A ako temperatura poraste na više od 38°C, uz drhtavicu i znojenje, bol u mišićima ruku i nogu i ako osetite umor i opštu slabost, verojatno je reč o gripu.

Ponekad prehlada može dovesti do bakterijskih infekcija srednjeg uha (posebno kod dece) ili sinusa, kao i upale pluća, što zahteva lečenje antibioticima (koje prepisuje lekar). Visoka temperatura sa zebnjom i drhtavicom, jak kašalj s gnojnim iskašljajem, jako natečene žlezde i snažan bol lica u području sinusa, mogu upućivati na komplikaciju ili ozbiljniju bolest zbog koje se treba obratiti lekaru.

 

Grip

Grip nastupa vrlo naglo, praćen je visokom temperaturom i jače istaknutim simptomima. Temperatura može biti izrazito visoka (viša i od 40°C) i praćena je drhtavicom. Grip je ozbiljna akutna bolest respiratornog sistema. Simptomi su mnogo jači nego kod prehlade, mogu se pojaviti izrazite glavobolje, bolovi u mišićima, osjećaj nemoći i klonulosti. Visoka temperatura može trajati i do sedam dana. Uz ove simptome mogu se pojaviti i respiratorni simptomi, nadražajni kašalj, laringitis, konjunktivitis. Mogu nastati komplikacije koje mogu i životno ugroziti pacijenta. Oporavak je relativno dug i spor. Ima sezonsko pojavljivanje, najčešće zimi. Bolest ima česte i brojne komplikacije. Antibioticima lečimo samo komplikacije.

 

Lečenje 

Osnovno lečenje gripa je simptomatsko, a označav postupke za otklanjanje i ublažavanje pojedinih simptoma bolesti ako su istaknutiji. Ono uključuje mirovanje, nadoknadu tečnosti (ili infuzijom u težim oblicima bolesti), kao uzimanje lekova za snižavanje temperature i smirivanje kašlja. S obzirom na to da je grip prouzrokovan virusima, antibiotici nisu efikasni, pa se njima mogu lečiti samo bakterijske komplikacije, odnosno upala uha, upala sinusa i pneumonija. Za lečenje gripa koriste se i antivirusni lekovi po preporuci lekara, koji se uzimaju u prvih 48 sati nakon početka bolesti. Oni bitno skraćuju trajanje bolesti i ublažavaju težinu simptoma, a u velikom postotku smanjuju broj i težinu komplikacija. 

 

Preparati za samolečenje koje koristimo za simptomatsko lečenje su analgetici, antipiretici, kapi za nos, antihistaminici, preparati za lečenje kašlja (suvog i produktivnog). Za bolove i visoku temperaturu primenjuju se paracetamol, ibuprofen, naproksen i acetilsalicilna kiselina.

Za lečenje bolova u grlu koriste se kombinacije lekovitih supstanci koje imaju protivupalno i analgetsko dejstvo. 

Ako koristite dekongestivne kapi za nos, ne činite to duže od 3 do 5 dana! Preporuka je da se uz dekongestivne kapi koriste i proizvodi morske vode koja vlaži i štiti sluznicu nosa i potpomaže dekongestivno dejstvo.

Svakako je poželjno, ako je organizam oslabljen, uzeti vitamine i minerale koji potpomažu obrambeni mehanizam organizma (vitamin C, cink, echinacea, propolis, matični mleč i dr.). Treba se posavetovati sa svojim apotekarom o pravilnom odabiru preparata.

 

Kod jednostavnijih slučajeva prehlade na raspolaganju je samo simptomatsko lečenje:

• odmaranje u krevetu, uzimanje tople tečnosti i vode 
• vitamin C i primena nekih lekova koji olakšavaju simptome prehlade i gripa
• oblačenje lakše odeće u slučaju visoke temperature
• dovoljno tečnosti

 

Antibiotici ne ubijaju viruse! Treba ih koristiti samo kod retkih bakterijskih komplikacija kao što su upala sinusa (sinusitis) ili infekcije uha, koje se razvijaju kao sekundarne infekcije. Upotreba antibiotika “za svaki slučaj” neće sprečiti sekundarne bakterijske infekcije. Poslušajte savet lekara ili apotekara.

Kako sprečiti grip i prehladu?

Pranje ruku i nošenje maski na licu najjednostavniji je i najdelotvorniji način za sprečavanje rinovirusnih prehlada. Nedodirivanje nosa ili očiju je drugi način. Osobe koje su prehlađene treba uvek da kijaju ili kašlju u papirnu maramicu koju će zatim baciti. Ako je moguće, treba izbegavati bliske i duže kontakte s prehlađenim osobama. Pošto rinovirusi mogu preživeti i do tri sata izvan nosnih puteva na predmetima i koži, čišćenje površina dezinfekcionim sredstvom koje ubija viruse moglo bi pomoći u sprečavanju širenja infekcije. Prostor u kojem se boravi treba redovno provetravati. Prostor dodatno možemo osvežavati i eteričnim uljima koja imaju antibakterijsko dejstvo.

S obzirom na to da je grip teška bolest, a za starije ljude i hronične bolesnike može biti izuzetno teška, kao i da se pojavljuje epidemijski, važno je delovati preventivno. Jedini efikasan način za sprečavanje influence jeste aktivna imunizacija, odnosno vakcinisanje.